Šta su zubni implanti?
Zubni implantati su titanijumski ili keramički šrafovi koji su hirurški postavljeni u vilicu ispod desni. Oni su veštačka zamena za koren zuba. Omogućavaju stomatologu da postavi na njih zamenu za krunicu zuba. Zamena može biti od keramike ili kombinacije metala i keramike.
Pametne površine stomatoloških implantata pomažu boljem povezivanju s kostima i odbrani od infekcije, smanjujući odbacivanja implantata. Površinski sloj se vremenom otapa i oslobađa kalcijum i fosfat koji potstiču rast kostiju. Kost raste u površinu implantata što rezultira poboljšanim srastanjem. Ovo spajanje takođe čini implantat funkcionalnijim. Spajanje pomaže da kosti i implantat dele teret žvakanja. Nano-čestice srebra su uključene u površinski sloj kako bi se smanjile infekcije. Otapanjem površinskog sloja, otpušta se srebro koje deluje antimikrobno. To će ograničiti količinu antibiotika i tako osigurati zaštitu od infekcije na mestu implantata.
Na tržištu postoji čitav spektar implanata, pri čemu samo premium tipovi poseduju ove sposobnosti.
Ko je kandidat za zubne implante?
Postoji spektar rizika za implantaciju zuba, kao i načina da se ti rizici umanje. Od razumevanja ovih aspekata, dobre i otvorene komunikacije između pacijenta i lekara, procene rizika i volje i mogućnosti da se one smanje koliko god je moguće, zavisiće i izbor prave terapije za svakog pacijenta ponaosob. Samim tim, dugoročno zadovoljstvo pacijenta je garantovano jer nema tema koje nisu otvorene i prodiskutovane. Ovo je najbolje da se ima i u pisanom obliku, kako bi pacijent imao podsetnik preporuka održavanja i navika. Takav pristup svodi neželjene situacije na minimum.
Ugradnja Implanta
Procedura ugradnje je identična za jedan ili više implantata.
Redosled ugradnje zubnih implanta je sledeći: analiza 3D ortopana daje podatke za izradu plana terapije u zavisnosti od količine zubne kosti za ugradnju zubnih implanata. Po izradi plana terapije i prepisivanju medikacije kao pripreme za intervenciju – može se početi sa intervencijom koja može trajati od pola sata, za ugradnju jednog, do nekoliko sati, ako se ugrađuje više implanata. Sledećeg dana pacijent dolazi na kontrolu i od tada se čeka tri do četiri meseca na srastanje sa kostima.
Privremenom nadoknadom treba odrediti oblik i boju budućih definitivnih zuba kako bi u tom periodu pacijent mogao da stekne pouzdan utisak o svojim novim privremenim zubima i prokomentariše sa lekarom, kako bi definitivni zubi mogli da budu što više prilagođeni željama pacijenta. Tu se najviše misli na boju, oblik i veličinu zuba.
Za izradu definitivnih zubnih krunica ili proteza potrebno je 7 do 14 dana. U našoj ordinaciji uvek smo više za krunice koje se fiksiraju šrafovima, a ne cementiraju, jer nam to daje mogućnost da ih po potrebi u budućnosti skinemo i korigujemo, što kod cementiranih krunica nije moguće.
Sinus lift
Najčešća prepreka implantaciji je nedostatak kosti zbog prisustva prirodne šupljine u viličnoj kosti sinusa. U tom slucaju Sinus lift je operacija koja dodaje kost gornjoj vilici u području molara i premolara. Kost se dodaje između vilične kosti i maksilarnih sinusa, koji se nalaze sa obe strane nosa. Intervenciju izvodi oralni ili maksilofacijalni hirurg i potom je moguće nastaviti sa implantacijom zuba. Kod pacijenata koji bi da izbegnu dodatnu hirurgiju kao što je Sinus lift, predlažu se neka alternativna rešenja kao implant nošena proteza, gde se implanti postavljaju u zonama sa dovoljno kosti.
Kod zahtevnijih intervencija ili izuzetno uplašenih pacijenata, sedacija može biti rešenje. Sve intervencije se mogu raditi uz primenu sedacije, pogotovo one kompleksnije, tako da je stres od trajanja kompleksnih hirurških intervencija značajno umanjen.
Kompjuterski vođena implantologija
Bez bola, otoka, šivenja rane. Precizna i brza ugradnja implanata je moguća pravljenjem navigacionih modela koji precizno pozicioniraju mesto implantata, definisano obradom 3D snimka na računaru.
Moderna zamena za totalne proteze
Situacija kada pacijent nema nijedan zub u jednoj ili obe vilice se rešava fiksnom protetskom zamenom ili protezom fiksiranom na zubnim implantima.
Fiksni rad je za pacijenta komforniji u smislu osećaja prirodnih zuba. Implant nošena proteza je sličnija parcijalnim protezama sa atačmentima (dodacima) koji takođe garantuju stabilnost. Razlika u odnosu na fiksni rad je što se, da bi se oprala, mora skinuti pokretni deo i oprati u ruci.
Vrhunsku estetiku je moguće postići u oba slučaja. Za fiksni zubni rad je šest do osam implanata po jednoj vilici. Kod implant nošenih zubnih proteza moguće je ugraditi manji broj implanata, što umanjuje cenu rada. U najboljem slučaju, za ovakvu protezu neophodno je ugraditi četiri implantata.
Definitivni rad se uglavnom izrađuje nakon par meseci od ugradnje implanata, a u međuvremenu se nosi privremena proteza. Ukoliko pacijent posle nekog perioda odluči da ugradi jos implanata i pređe na potpuno fiksni rad, takav plan je moguć i treba ga razmatrati unapred.