O štetnosti odnosno – korisnosti fluora već dugo se vodi polemika, koja ide čak do teorija zavere svetskih razmera. Ljudi su uplašeni jer su na internetu dostupni razni nenaučni tekstovi koji unose zabunu.
Početkom 20. veka otkriveno je da osobe koje u prirodnoj vodi za piće imaju višak fluora imaju značajno manje karijesa od ostalih. Odatle su i potekle ideje o mogućem dodavanju fluora u gradske vodovode – u cilju smanjenja karijesa. Početni rezultati dodavanja fluora u vodu za piće (od 1946. godine u USA) su pokazali značajno smanjenje karijesa kod dece. To je nedvosmisleno potvrđeno i u istraživanjima i u praksi. U prirodi se fluor nalazi u nekim vodama za piće, u hrani, posebno crnom i zelenom čaju, ribi, orasima.
Svetska zdravstvena organizacija još uvek preporučuje fluorisanje vode kao najbolji i najefektniji način borbe sa karijesom.
Dokazano je da fluor deluje preventivno na površinu zuba, podstičući procese remineralizacije (ponovnu ugradnju minerala u kristalnu rešetku zubne gleđi). Ipak, kod preterano čestog unosa slobodnih šećera u toku dana, preventivno dejstvo fluorida popušta.
Fluor u većim koncentracijama može biti opasan. Fluoridi mogu da budu i deo industrijskog otpada i da se, kao takvi, nalaze u zagađenom vazduhu. Uzmanje u obzir različitih mogućih izvora i koncentracija je veoma važno kod traženja uzroka eventualnog predoziranja. Kao i sve druge supstance u prirodi, fluor može biti štetan, u zavisnosti od koncentracije. Sve materije mogu biti korisne ili štetne, zavisno od količine i učestalosti unosa. Na primer, poznati otrov hlor se koristi u dezinfekciji vode. U malim količinama hlor nas čuva od brojnih bolesti i služi u lekovite svrhe.
Tamo gde se iz raznih razloga voda ne fluoriše, odlična zamena koju SZO preporučuje, je primena fluorisane i jodirane kuhinjske soli.
Savremena naučna saznanja upućuju da u dobro organizovanoj sredini, uz visoku svest o oralnom zdravlju (oralna higijena), sistemsko dodavanje fluorida i nije neophodno. Lokalno nanošenje fluorida preko zubnih pasta je ključna i neizbežna karika za zdrave zube. Ali fluorida mora biti u dovoljnoj količini. To je, minimum od 1000 ppm (jedan deo na milioniti ili 1 mg/1Kg), a preporučljivo je da bude i 1450 ppm.
Fluor se preko zubnih pasti mora nanositi najmanje dva puta dnevno, tako da pranje zuba traje najmanje 3 minuta i da se posle toga najmanje 30 minuta usta ne ispiraju.
Problemi se javljaju kada je reč o maloj deci, koja veći deo zubne paste progutaju. Zato bi paste sa optimalnim nivoom fluorida, nanesene u uobičajnoj količini na četkicu, mogle bi da pređu kritičnu dozu, iznad koje već može da se javi fluoroza zuba. Zbog toga su i uvedene zubne paste za decu sa nižim nivoima fluorida (500-750 ppm). Međutim, istraživanja su pokazala da te paste nisu efikasne. Zato su i promenjeni protokoli, pa se preporučuju paste sa više fluorida (1000 ppm), ali u manjoj količini, tako da nisu opasne i kada se progutaju.
Ljudi su ranije imali mnogo zdravije zube, ali i ishrana je bila značajno drugačija. Korigovanje ishrane je glavni faktor u zaštiti zuba! Preporuka: smanjiti unos šećera, gaziranih pića, energetskih napitaka i cedevite (sadrže razne kiseline).
Osim potvrđenog dejstva fluorida, tu su i preparati sa nanoapatitima i ksilitolom, koji takođe povoljno deluju na zdravlje zuba.
